NTIZEZA | HEKLER
HEKLER i NTIZEZA su se okupili u nadi da će izgraditi mostove solidarnosti sa umetnicima_ma i platformama na Balkanu, koje dele zajednička feministička uverenja i kulturne paralele, na osnovu naših geografskih, izvan evrocentričnih, istorija.
Četiri vode su obezbedile intimni ambijent seoskog domaćinstva, gde smo mogle_i da zajedno stvorimo privremenu zajednicu. Tokom perioda od nedelju dana, razmenjivale_li smo i arhivirale_li naše feminizme, primenjujući grassroots etiku van okvira i institucionalnih ograničenja. Ovo vreme provedeno zajedno nam je omogućilo da uspostavimo i naučimo o solidarnosti koja je regionalna i ažurirana prema potrebama našeg vremena.
Kroz međusobnu igru koja je uključivala diskusije i zajedničko kritičko razmišljanje, deljenje obroka i umetničkih praksi, posete pejzažima, konsultovanje lokalnog stanovništva o različitim praksama nege, mogli smo da razmišljamo o feminističkoj politici saradnje i na kraju izgradimo feminističke mostove između naših konteksta.
Da bismo stvorili dugotrajne mreže koje moramo da upoznamo na osnovu razmene i zajedničkog učenja, moramo da provodimo vreme zajedno i da zamišljamo svetove tako što ih gradimo.
* radionicu veštine proricanja koju je vodila Sanem Su Avci, spajajući alternativne epistemologije ukorenjene u proricanju kao metodi feminističke brige
* kolektivnu video-dnevničku radionicu, usmerenu na naše interakcije sa ne-ljudskim entitetima (koji su služili kao arhivski materijal naše privremene zajednice) koju je vodila Anastasia Diavasti
* feministički ritual posvećen grčkim/srpskim molitvenim brojanicama koju je vodila Kristina Maridaki.
* istraživačku sesiju kuvanja Jasmine Alkais koja je kombinovala porodična znanja, internet smetnje, kuvarice, intuiciju i instinkt
*Protiv straha radionica – evoluirajuća kolektivna praksa koja spaja intimne i tuđe strahove kroz zajednicu putem kolektivnih eksperimenata – deljenja, radnih aktivnosti i crtanja
*radionica cijanotipije koju su održali Miloš Bojović i Džoš Nirodžinski tokom koje su se učesnice_i mogli upoznati sa istorijom i procesom cijanotipije
*svaka od nas je imala priliku podeliti i raspravljati o svojim radovima putem projekcija i prezentacija
*kroz kolektivni rad NTIZEZA kolektiv je pomogao domaćinstvo
U toku naše jednonedeljne rezidencije posetile_i smo:
*Kadinjaču, memorijalni kompleks udaljen 14km od Užica, koji je dizajnirao Miodrag Živković, u slavu poginulih partizanskih boraca iz Posavine i Orašja, i oko 400 boraca Radničkog bataljona koji su ubijeni na ovom mestu boreći se protiv nemačke okupacione vojske u toku bitke na Kadinjači 29. novembra 1941. Spomenik obeležava kraj Užičke republike, oslobođene jugoslovenske teritorije kratkog života i prve teritorije oslobođene od nemačke okupacije u Evropi, organizovane od strane partizanskog pokreta otpora.
*Muzej pletilja i staro selo Sirogojno, mesto prve ženske zadruge za ručno pravljene odevne predmete od prirodne vune i prvi muzej na otvorenom u Srbiji osnovan u organizaciji pletilja, premešten i rekonstruisan 1980-te u cilju zaštite materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa zlatiborskog okruga. U našem povratku u Ljubanje, svratile_i smo u Stopića pećinu, smeštenu na potoku Trnava, između sela Trnava i Rožanstvo. Ovu divna turu i avanturu organizovala je Danijela Dedović koja nas je velikodušno ugostila u svojoj kući u Trnavi gde su nam toplu dobrodošlicu priredili njena porodica, prelepa bašta, krave, i redovi malina. Toliko ljubavi, posvećenosti i brige je na jednom mestu.
Sanem Su Avci je istoričarka, muzičarka i praktičarka i instruktorka proricanja sudbine. Ona je osnivačica i glavna koordinatorka “Magične kuhinje”, veganske kooperative-restorana u eksarhiji u Atini, gradu u kojem živi poslednjih 5 godina.
Jasmina Al-Kaisi je pesnikinja čije su pesme za pevanje i za čitanje. Kroz svoj performans jezik govori koristeći zvuk, hranu ili prakse nege i brige usmerene ka nezadrživim oblicima književnosti. Bavi se radiom kao medijem, nomadski, na javnim i slobodnim radio stanicama. Trenutno živi u Berlinu.
Anastasija Natasa Diavasti koristi performans, kustosku praksu, fotografiju i video kao medije u individualnoj praksi i kolaborativnim projektima. Ona iznalazi prilike da kreira i učestvuje u međuprostornim, umetničkim, simbiotičkim eksperimentima koje često locira na spoju u metnosti i aktivizma.
Kristina Maridaki se upravo priključila grupi “NTIZEZA” kod Julije Bintje koja na me, usled svakodnevnih radnih obaveza, nije mogla pridružiti na ovom putovanju. Kristina je mlada umetnica koja trenutno živi i radi u Atini. Prošlog septembra, na zabavan i prijemčiv način, organizovala je feminističku radionicu Kritske pesme, “mantinade”, suprodstavljajući se popularnom, patrijarhalnom tekstopisanju.
Marina Bak je studentkinja umetnosti na Hartford univerzitetu u Konektikatu, SAD. Kroz svoju praksu, uključujući eksperiment, pisani i izgovoreni tekst, nastoji da adresira savremene diskusije o samorefleksiji, zajednici i radu/radništvu.
Jelena Prljević je vizuelna umetnica čija praksa istražuje polje crteža, pokretne slike i instalacije. Njen rad ispituje logiku straha, i načine putem kojih umetnost kao proces i životna sredina poziva na njegovo emotivno, kognitivno i somatsko procesuiranje. U Njujorku, 2018. godine suosniva kolaborativnu umetničku platformu i transnacionalni kolektiv HEKLER sa fokusom na kritičko i eksperimentalno ispitivanje odnosa gostoprimstva i sukoba. Leta 2020. godine inicira izgradnju sastajališta Četiri vode na selu Ljubanje, Srbija. Tu i boravi radeći, uz podršku porodice i prijatelja, na preoblikovanju i očuvanju starih porodičnih koliba i drugih struktura unutar domaćinstva sa ciljem otvaranja ovih prostora za dalja okupljanja, kolektivna izmaštavanja i proširivanje saradnji.
Nataša Prljević je umetnica, edukatorka i kustoskinja posvećena kolaborativnim i kolektivnim praksama koje se tiču društvenih promena, feminističkog organizovanja, transformativne pedagogije i pravde. Počevši od kolaža i asamblaža, ona proučava transformativni potencijal višeglasja koji nastaje kroz niz aktivacija i medija. U 2018. godini inicirala je platformu i transnacionalnu platformu HEKLER koja podstiče kritičko i eksperimentalno ispitivanje gostoprimstva i konflikta.
Miloš Bojović je fotograf i pisac rođen u zapadnoj Srbiji. U svom radu on propituje odnose straha, anksioznosti, i mogućnosti izbora u polju mašte. Eksperimente u oblastima slike, zvuka i teksta spaja kroz rad na video instalacijama i filmovima. Miloš je suosnivač produkcijske kuće Žuta mrlja u kojoj istražuje teme andergraund filma, muzičkih video spotova, stop-animacije i komercijalnih, reklamnih vizuelnih rešenja. Usko sarađuje sa Jelenom Prljević, umetnicom i saborkinjom, na raznim vrstama poduhvata i ideja od kojih je Četiri vode od posebnog značaja. Miloš uživa u pokazivanju svojih radova kada god nađe za shodno da to pokazivanje ima smisla. Piše različite vrste tekstualnih formi koje povremeno objavljuje u onlajn magazinu Tag koji je pokrenuo njegov prijatelj Darko Vukić. Njegove svetovne opsesije su bicikli, šah i podvodni ribolov.
Džošua Nierodžinski (rođen 1982.) je umetnik koji spaja slikarstvo i forenzičku fotografiju u cilju adresiranja lične i nacionalne istorije. Suosnivač je HEKLERa, transnacionalne umetničke platforme koja se fokusira na kritičko i eksperimentalno propitivanje gostoprimstva i konflikta. Selekcija nagrada uključuje nagradu Nacionalnog doprinosa za umetnost i umetničke rezidencije u okviru Džozef i Ani Albers Fondacije, Sem i Adel Golden Fondacije, i Vaseik umetničke rezidencije. Džoš je stipendista AIM Bronks muzeja.
NTIZEZA ima za cilj povećanje vidljivosti lokalnih umetnika i projekata fokusiranih na feminističke agende, podsticanje kolaborativnih struktura, osnaživanje i slavljenje mladih profesionalaca i promociju angažovanja sa etabliranim stručnjacima. Projekat je pokrenut 2019. godine i baziran je u prostoru za projekte STOA FEXI, kolaborativnom i sigurnom prostoru u centru Atine.
HEKLER je transnacionalna umetnička platforma i kolektiv posvećen kritičkom i eksperimentalnom ispitivanju gostoprimstva i konflikta. Spaja umetničke, pedagoške, izdavačke i organizacione strategije centrirajući razmenu znanja, oslobađajuće potencijale saradničkog i kolektivnog rada.