Četiri vode. Uvek me je zanimalo šta zapravo spaja te četiri strane. Nekada bih tu tačku posmatrala ka rastanak, a nekada kao tačku sastajanja. Pela bih se na najviše grane naše jabuke kako bih sagledala mesto na kom se te četiri strane spajaju.
Sestrinstvo, 2018.
Jelena Prljević
Stors, KT, SAD
„Četiri vode” je nezavisno domaćinstvo smešteno u prelepom pejzažu našeg sela Ljubanje koje moja porodica, prijatelji i ja kolektivno transformišemo od leta 2020. godine kako bi postalo mesto susreta i utočište za ljude okupljene oko ideje koja slavi gostoprimstvo, maštu i podstiče dalje saradnje. U protekle tri godine intenzivno smo radili na prenosu, obnovi i preoblikovanju dve napuštene porodične kolibe gde je naša baba, svekrva, majka i prijateljica Bosiljka Prljević, rođena i odrasla.
Na sredini dvorišta je kuća. Sastoji se iz dva dela. Prva polovina je od kamena, a druga od drveta. Tu su podrum i sprat. Dvoja vrata, dva prozora, dve sobe i dva mirisa. Zove se Kuća na četiri vode iako se nalazi na vrhu stenovitog brda i nigde u blizini nema reke.
Kuća na četiri vode: Uvod, 2014.
Nataša i Jelena Prljević
En Arbor, Mičigen, SAD / Novi Sad, Srbija
„Četiri vode” proizlaze iz dugoročnog umetničkog rada „Kuća na četiri vode”, zamišljenog 2014. godine u saradnji sa mojom sestrom i umetnicom Natašom Prljević, a koji se fokusira na individualne i kolektivne ekologije straha koji oblikuju naša sećanja, sukobe, potencijal za isceljenje i promenu.
Nataša je podelila kratku priču kao odgovor na temu igre, pozivajući me da o njoj razmislim i odgovorim na način koji smatram značajnim. Napisale smo priču u obliku dijaloga o stvarnim i zamišljenim mestima sećanja iz detinjstva koja u središte pažnje postavlja napuštenu kuću u kojoj smo se igrale kao deca tokom 90-ih. Naši individualni glasovi, isprepleletani u jedan, predstavljaju potrebu za ponovnim povezivanjem i stvaranjem zajedničkog sećanja. Ovde se kuća koristi kao metafora za zajedničko iskustvo koje zauzima određeno vreme i oslikava određeno stanje iz naše prošlosti, koristeći sistem objekata i perspektiva koje se bave neuhvatljivošću sećanja i zamišljenim mestima otpora. Spajajući individualna i kolektivna sećanja, postavljamo pitanja o sigurnosti, slobodi i teritoriji, dok slavimo radikalnu maštu i snagu dečje igre. Multimedijalna instalacija „Kuća na četiri vode” i ručno crtana animacija „Sestrinstvo” su naši individualni načini pričanja zajedničke priče.
Kuća na četiri vode, 2015.
Nataša Prljević
Detroit, MI, SAD
„Četiri vode” je termin koji se koristi u tradicionalnom krovnom sistemu koji je na ivici izumiranja, i opisuje krov koji je podjednako nagnut sa sve četiri strane, tako da svaka strana nosi istu količinu vode i podnosi istu količinu tereta, dok se u sredini kuće nalazi ognjište gde bi se porodica okupljala, delila obroke, priče, radosti i teškoće. Naš rad kao umetnica i umetnika, edukatorki i edukatora, članica i članova zajednice prepoznaje neophodnost razumevanja i bavljenja problemima i sukobima u cilju kolektivnog napredovanja.
Tlocrt, 2019.
Miloš Prljević
Ljubanje, Srbija
Tlocrt: Miloš Prljević, 2019 Ljubanje, Srbija
Skica, 2019.
Džošua Nerodžinski, Nataša i Jelena Prljević
Ašford, KT, SAD
U Bruklinu, 2018. godine formiramo transnacionalnu umetničku platformu HEKLER kada otvaramo iznajmljeni sprat kuće, u kojoj smo u tom trenutku živeli, za potrebe zajednice. U okviru ovog kolektivnog rada podstičemo eksperimentalno i kritičko promišljanje gostoprimstva i sukoba, spajamo umetničke, kustoske, pedagoške, izdavačke i organizacione strategije usredsređujući se na oslobodilački potencijal kolaborativnog i kolektivnog rada. Godinama smo radili nezavisno, kolaborativno i kolektivno sa porodicom, umetnicama i umetnicima, edukatorkama i edukatorima, aktivistkinjama i aktivistima širom meridijana.
Renoviranje i potencijalna preoblikovanja fizičkih prostora na selu, prvi put dobijaju okvir 2019. godine kroz razgovore na daljinu (Stokholm / Njujork) sa prijateljicom i arhitekticom Marinom Ilić. Sa Marinom sam, uz skicu prostornih ideja koju smo napravili Nataša, Džošua Nierodžinski i ja, podelila i merenja koje je poslao moj otac iz Srbije. Nas dve smo započele saradnju koja je uključivala dizajn, 3D modelovanje, skiciranje i preispitivanje načina na koje se postojeći prostori u selu koriste. Ovi sastanci i iskustvo kolektivnog rada u HEKLER-u ojačali su ideju postojanja održivih, nezavisnih i inkluzivnih prostora van centara i osnažili preduzmanje sledećeg koraka – povratak na Ljubanje i započinjanje procesa preoblikovanja postojećih resursa. Tom putovanju se priključuje i Miloš Bojović.
Slika: Dolina maslačaka, Jelena Prljević, Ljubanje
Tokom procesa izgradnje, koristili smo video, fotografiju, zvuk i tekst, kako bismo stvorili arhivu koja beleži ceo proces preoblikovanja, napuštanja, rastavljanja, preseljenja i ponovnog sastavljanja. Ovaj proces ukazuje na raspletanje krozgeneracijskog traumatskog čvora, preživljavanje i popravku kuće, kao i zajednice kroz usvajanje feminističkih principa delovanja zasnovanih na poverenju, kolektivnosti, odgovornosti i prevazilaženju osećanja krivice i straha.
Jelena Prljević, Ljubanje, 2023.
*Citati: Kuća na četiri vode: Uvod, 2014, Nataša i Jelena Prljević, En Arbor, MI, SAD / Ljubanje, Srbija