U toku rezidencije ”S kolena na koleno” pratila sam proces pokrivanja krova jedne od koliba ”Četiri vode” Sastajališta. Dokumentovala sam proces kroz reč i skicu, želeći pri tom da uhvatim suštinu ove fascinantne tradicionalne tehnike gradnje. Fokus mi je bio na skiciranju suštine procesa i tehnike, zapisivanju starih zaboravljenih reči i alata ali i beleženju svih životnih mudrosti koje su dolazile od majstora. Za mene, njegov karakter bio je jednako bitan koliko i tehnika sečenja kamena, on sam je bio deo njegove umetnosti.
Rezidencija mi je dala priliku da preispitam važnost posvećenih procesa u arhitekturi i usmerim fokus na vraćanje tradiciji u cilju održivog napretka. Osvešćenost o prirodi, briga o materijalima, poverenje u stare alate i procese i razmena između majstora i celog domaćinstva bili su ključni za holističko razumevanje tradicije.
Na kraju moje rezidencije krov je bio završen i ja sam imala čast da budem deo proslave tog događaja sa porodicom Prljević i majstorom Maretom Markovićem. Godinu dana nakon toga upotreba i izrada maćanskih ploča uvršteni su na listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. – Marina Ilić
*baš kao što se nekad prenosilo znanje sa generacije na generaciju.
Marina i ja smo imale priliku da se, nakon višemesečnih onlajn sastanaka, nađemo uživo, na istom mestu i zajednički sagledamo potencijale ovog prostora.
Pored neprocenjivog učenja o materijalu i veštini pokrivanja krovnih konstrukcija Maćom (poznatom i pod imenom Zeleni škriljac) koja je na ivici izumiranja, vreme provedeno zajedno ispunilo je beleženje i zamišljanje mogućih dizajnerskih rešenja za unutrašnjost koliba u vidu crteža i zapisa.
Paralelno sa boravkom i učešćem u kolektivnoj gradnji, Marina, Miloš i ja smo učestvovale_i u onlajn Hekler “Protiv Straha” radionicama koje su dodatno osnažile promišljanja o kreativnom potencijalu zajedništva, izazova, strepnji i načina putem kojih gradimo naše svetove. – Jelena Prljević